Za sve su "krive" kiflice...

Bilo bi to vece kao i svako drugo, da nisam odlucila da obradujem svog dragog kiflicama sa sirom. Postojao je samo jedan problem, ja nikada nisam mesila testo, a kamoli napravila kiflice...

Da malo pojasnim. U martu nam je bila prva godisnjica braka, ali kako smo do decembra ziveli sa suprugovim roditeljima, nisam se mnogo mesala u kuhinju. Za to je bila zaduzena svekrva, koja je uzgred divna zena, koja mi je davala savete, pricala kako i sta dok nesto sprema, ali ja sam bila u uzlozi posmatraca ... Nekako volim da sam sama kada stvaram nesto, a kuhinja je za mene mesto gde se stvara umetnost koja prija i oku i stomaku :)... Dok sam zivela sa mojima, mama me je uvek zasticivala i cesto je govorila: "Kuvaces i spremaces ceo zivot", a ja sam znala da je u pravu...

I tako, docekala sam svojih pet minuta i krajem decembra smo se preselili u nas kutak. Kuhinja me je uvek privlacila i secam se da sam sa 6 godina terala baku da me uci da pravim Ledene kocke. To je u mojoj glavi ostalo zabelezeno kao nesto najteze na svetu, pa sam skoro shvatila kada sam ih napravila, da sam ipak bila mala za Ledene kocke tada, jer ispostavilo se da to i nije tako tesko :) ...

Nego, da se vratim na kiflice.. Kao sto rekoh, nisam imala pojma, pa sam pribegla trazenju recepata po internetu. Kucam ja kiflice, i pojavi se predivan recept sa bloga Cooks and Bakes, koji uredjuje Mamajac, kojoj sam do neba zahvalna, jer je ona i inspiracija za moj blog koji otvaram ovim postom. Temeljan i razumljiv recept, pracen predivnim fotografijama, vodio me je korak po korak ka stvaranju mojih prvih kiflica. ..Toliko sam bila ponosna, jer ne da su uspele nego su bile savrsene, bar po reakciji muza i svih drugih koji su ih probali. Recept je kako rekoh savrsen, kiflice su mekane kao dusa i stoga nemam sta da dodam, a recept mozete naci ovde.

Do sledeceg pisanja, i nekog mog recepta, ostaje mi samo da kazem hvala Majo!

A evo i slika mojih kiflica.